Gljive i ljudi,kao utiču medjusobno jedno na drugo

Željeli biste započeti raspravu, a tema nije zastupljena na forumu - Pišite nam!

Moderatori/ce: Marko,kuki

Odgovori
Avatar
kuki
Administrator
Postovi: 186
Pridružen/a: 13 prosinac 2018, 20:08
Lokacija: Niš, Srbija
Ima zahvala: 202 puta
 pohvaljen: 259 puta
Kontakt:

24 veljača 2019, 19:47

Sarcosoma globosum (Schmidel) Casp. (1891 ) - INDIKATOR KLIMATSKIH PROMENA

Naziv gljive preveden sa anglo-saksonskog znači ,, vešticin lonac, posuda " dobila je po svom izgledu u punoj zrelosti.
Ova rana ascomiceta pripada veoma retkim vrstama na planeti , pa je shodo tome predložena za Bernsku Konvenciju na čijem spisku je svega 33 veoma retkih i jako ugroženih vrsta kojima preti izumiranje ili su dostigli stepen ugroženosti zbog antropofaktora na njena staništa.

Od njenog prvog beleženja 1793. godine do danas, ova je vrsta registrovana u svega 13 zemalja na Planeti i to sve na severnoj hemisferi ispod polarnog kruga.Najsevernija staništa su u Kanadi,SAD, Finskoj Norveškoj, Švedskoj i Rusiji, ali je zabeležena i u baltičkim zemljama : Belorusiji,Poljskoj,,Estoniji, Letoniji i Litvaniji, a najjužniji nalazi su iz Ukrajine i Češke, no u te dve zemlje su staništa vrlo mala,usko lokalizirana,sa malom populacijom i ugrožena antropogenim faktorima.
Inače rod Sarcosoma obuihvata 5 vrsta od kojih su 4 tropske, a samo je S.globosum borealna, planinska, severnjačka vrsta.

Kao su naučnici došli do zaključka da ova vrsta retkih gljiva pokazuje i dokazuje stvarni proces i ulazak u novi ciklus klimatskih promena Planete?

Bilo bi iluzorno tvrditi da Planeta Zemlja u svojoj istoriji postojanja staroj 4,55 milijardi godina nije imala takve velike dogadjaje koji su menjali i do 50 % biodiverziteta, ili populacije i nestanka vrsta. Takvih velikih dogadjaja bilo je najmanje 5, koji su direktno uticali na evoluciju vrsta, nestanak dinosaurusa, mamuta i drugih vrsta života.

Takvi spontani dogadjaji su nastajali zbog udara asteroida, velikih erupcija vulkana, tektonskih poremećaja ploča zemljine kore, sve do kasnog Devona. No od poslednjeg velikog ledenog doba, nije više bilo takvih razornih i velikih klimatskih promena.

Kako je ,,čovečanstvo,, ili Homo sapiens uticao na klimatske promene od svog postanja do danas, naučnici su probali da objasne prvo demografskim kretanjima i posledicama. Savremeni čovek - Homo sapiens se pojavio kao vrsta pre oko 200.000 godina, a pored njega su postojali i drugi humanoidi koji se nisu prilagodili promenama života na zermljioj kori, kao što su bili Kromanjonci , koji su nestali evolucijom i izumrli pre oko 30.00 godina. Od tada nastaje era savremenog čoveka te krajem Neolita, pre samo 4.000 godina, ukupna svetska populacija broji čak oko 50. miliona ljudi.

Sa današnje tačke gledišta, to bi bilo kao dva megalopolisa današnjeg Tokija i Pekinga, no za samo 3.800 godina prva/ 1. / milijarda ljudi je izbrojana već 1.800 - te godine. , za narednih 100 godina smo dostigli na 1,6 milijardi, a 1960.te godine čovečanstvo je brojalo 3 milijarde ljudi.
Već 2003. godine brojali smo 6,3 milijarde, a 2017.te god. 7,4 milijarde stanovnika.Prognoze se kreću do brojke od 9 milijardi koje ćemo dostići 2021.godine.

Naučnici su shvatili da čovek svojim napretkom u tehnologiji za poslednjih 200 godina, kao i porastom populacije i sve većim trošenjem neobnovljivih izvora energije bitno utiče na sve BRŽI PROCES klimatskih promena nego je to bilo u samoj istoriji planete kao spontani dogadjaj koji se ponavljao u ciklusima od 25 miliona godina.

I kakve veze ima ova navedena gljiva kao pokazatelj, indikator globalnog zagrevanja i klimatskih promena.
Pre samo 200 godina / 1793.god/ kada je zabeležena i opisana ova se gljiva javljala daleko ispod polarnog kruga, u srednjoj Evropi, Češkoj, Nemačkoj, Poljskoj, Ukrajini i Rusiji, a sada se beleži iznad granica polarne obratnice na severu Norveške, krajnjem kopnu Finske i severnim delovima Švedske.
Nekada je plodonosila tek od aprila i maja po otapanju snegova i kretanjem ostalog organskog materijala po severnim potocima na njihovim obalama, uglavnom u smrekinim šumama. Danas se ova gljiva javlja u gotovo svim vrstama šuma breza, borova, i drugih vrsta drveća.Iako nije mikorizna već saprofitna vrsta, naučnici su dugogodišnjim posmatranjem utvrdili da njena staništa nestaju ukoliko se primenjuje intenzivna industrijska seča šuma.
Finski naučnici beleže njenu masovnu pojavu na gotovo 80 staništa i to od 1990. - 2012.godine, i to mnogo ranije, već u februaru i martu i mnogo severnije nego ikada. U saradnji sa nacionalnom meteorološkom službom konstatuje se da su zime u Finskoj sve blaže, da se početak otapanja snega pomerio za skoro mesec dana i da su proleća sa sve većom količinom padavina.

Za mikologe je verovatno radosna vest da se populacija neke retke i ugrožene vrste umnogostručila i po broju staništa, površine istih i broju jedinki, no klimatolozima je to još jedan dokaz efekta staklene bašte koji nastaje uvećanjem mase CO2, kao glavnog uzroka klimatskih promena i globalnog zagrevanja.

BIBLIOGRAFIJA

- Newman, M., 2002. "Extinctions and Biodiversity in the Fossil Record - Volume Two, The earth system: biological and ecological dimensions of global environment change" pp. 297-391, Encyclopedia of Global Environmental Change John Wiley & Sons.
- Shackman, Gene, Xun Wang and Ya-Lin Liu. 2011. Brief review of world population trends
- How Many People Have Ever Lived On Earth?" Population Today, "Archived copy". Archived from the original on 24 April 2013. Retrieved 29 April 2013.
- Sarcosoma globosum – an indicator of climate change? ESTERI OHENOJA, MAARIT KAUKONEN and ANNA LIISA RUOTSALAINEN, Botanical Museum, University of Oulu
- ACTA MYCOLOGICA, Vol.48, 2013.


Sarcposoma globosum - 1.jpg
Sarcosoma globosum - 2.jpg
Sarcosoma globosum -3.jpg


Avatar
zenit
Postovi: 13
Pridružen/a: 02 siječanj 2019, 00:03
Lokacija: Krakow Poland
Ima zahvala: 5 puta
 pohvaljen: 19 puta
Kontakt:

24 veljača 2019, 20:51

Z moich informacji wynika że nie ma potwierdzonych stanowisk tego grzyba w Polsce... >>> https://nagrzyby.pl/atlas/4271


slika


Avatar
zenit
Postovi: 13
Pridružen/a: 02 siječanj 2019, 00:03
Lokacija: Krakow Poland
Ima zahvala: 5 puta
 pohvaljen: 19 puta
Kontakt:

24 veljača 2019, 20:59



Avatar
Resavac71
Postovi: 23
Pridružen/a: 01 siječanj 2019, 20:43
Lokacija: Unterfrauenhaid. Austrija.
Ima zahvala: 53 puta
 pohvaljen: 30 puta

25 veljača 2019, 19:31

Ima i nalaza iz Austrije, negde okolina Graza 1969 , 1970,1971 i 1972 godine. :berem:


Neke će Gljive ostati večita tajna.
Odgovori