Amanita ceciliae ( Berk & Broome ) Bas

Predstavite gljivu, zanimljivost o gljivi, postavite fotografije, video...

Moderatori/ce: Marko,kuki

Odgovori
Avatar
kuki
Administrator
Postovi: 191
Pridružen/a: 13 prosinac 2018, 20:08
Lokacija: Niš, Srbija
Ima zahvala: 204 puta
 pohvaljen: 273 puta
Kontakt:

07 lipanj 2019, 20:08

Amanita ceciliae ( Berk & Broome ) Bas - " Tigrasta preslica "

Ova veoma impresivna ovojnjača/ amanita pripada sekciji Inaurate Bon, / preslice, a njeno ime " Tigrasta preslica " potiče iz opisa njezinog šešira/klobuka koji na svojoj kožici ima tigraste krpice, a moguće i radi " zmijaste šare" na stručku.

ŠEŠIR/KLOBUK gljive može narsti od 8 - 18 cm u dijametru, mesnat je, ali lomljiv. Kao i kod ostalih preslica rub /ivica šešira/klobuka je jasno i duboko iscrtana/ narebrana, što je posledica uraslih lamela. Sam,a kožica šešira je smedja, viskozna sa ostacima univerzalne ovojnice koje su pepeljasto sive boje poput pepela cigarete.Listići/ lamele su isprva bele a zrelošću gljive sive.

Drška/ stručak je duga i do 18 cm u skladu sa velišinom gljive , uvek prava i robusna, a širi se prema bazi gde je deblja nego pod klobukom.
Celom dužinom je prekrivena zmijastom šarom sivkaste boje koja nastaje rastom stručka a potiče od vlakana samog stručka/ kao strije kod gojaznih ljudi ili trudnica/.Kao i druge preslice NEMA prstena.
Volva gljive je sive boje no teško ju je izvaditi iz zemlje a da se ne fragmentira.Najčešće pri vadjenju gljive ostaje u zemlji.

MESO GLJIVE je kompaktno, belo, nepromenjive boje i konzistencije.Nema nikakav specifičan miris a ukusa je neutralnog.

JESTIVOST : kao i druge vrste iz sekcije preslica uslovno jestiva nakon termičke obrade.Ova gljiva ne sme se konzimirati u sirovom stanju.

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA :
Gljiva je mikorizna sa drvećem iz roda Fagaceae - bukva, hrast, grab, ali se veoma često nadje u graskoj sredini po parkovima i sa drugim listopadnim drvećem, lipama, platanima, divljim kestenom.
Njena staništa su uglavnom mezofilna sa umerenim meteouslovima, ali je ipakm češća u južnoj Evropi nego na severu. Pogoduje joj krečnjačko / vapnenačko zemljište na nižim nadmorskim visinama do 400 mnv.

U Srbiji je nalažena u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Valjevu, Divčibarama, Šapcu.Navodimo samo orijentirno gradove a ne tačne lokalitete.

Fotografija koja ilustruje ovu vrstu je sa odobrenjem autora Dušana Dimitrijevića - Gljivoholičara, nezavisnog gljivara iz Beograda, kome se zahvaljujem za dopuštenje da je koristim u ovome tekstu.
Privitak/ci
Amanita ceciliae -1.jpg


Odgovori