Amanita strobiliformis (Paulet ex Vittad.) Bertillon

Predstavite gljivu, zanimljivost o gljivi, postavite fotografije, video...

Moderatori/ce: Marko,kuki

Odgovori
Avatar
kuki
Administrator
Postovi: 191
Pridružen/a: 13 prosinac 2018, 20:08
Lokacija: Niš, Srbija
Ima zahvala: 204 puta
 pohvaljen: 273 puta
Kontakt:

04 lipanj 2019, 15:31

Amanita strobiliformis (Paulet ex Vittad.) Bertillon. 1866

Ovu veliku amanitu iz podroda lepidella ( Gilbert) Veseli u Srbiji nazivaju " usamljena muhara " Hadžić u svom Atlasu gljiva, a Nebojša Lukić u Monografiji roda Amanita u Srbiji " debela muhara ",a slovenci " velikoluska mušnica"

Vrsta ima po literaturi sinonim Amanita solitaria, ali mnogi autori smatraju da to nije ista vrsta i da se taj takson odnosi na Amanita echinocephalla.

RASPROSTRANJENOST I BIOLOGIJA
Gljiva je mikorizna i najčešće je nalažemna u prirodi kraj listopadnog drveća iz roda Fagaceae - bukva, hrast, grab, ali i po parkovima u urbanim sredinama pod lipama, sadjenim brezama, platanima. Gotovo da je češće beležena u gradskoj sredini nego po šumama. Autor ovih redova smatra da je to slučajnost jer ovako velika bela Amanita tih dimenzija je lako uočljiva u negovanim parkovima i zelenim površinama , nego u prirodnom ambijentu šuma.

Što se tiče rasprostranjenja njena su staništa termofilni tereni, najčešće baznog sastava - ALKALNOG / krečnjak - vapnenac /a više je nalažena na peskovitom zemljištu , kraj staza i puteva.
Cela Severna Amerika, Evropa i Euroazija, kao i južna Afrika su do sada beleženi podaci. U Evropi od južne Grčke, Francuske, Iberijskog poluotoka, Italije, celog Balkana u svim zemljama - Bugarska, Severna Makedonija, Grčka, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, pa sve do Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Češke i ostralih zemalja srednje Evrope.
Iako je po broju zemalja beležena dosta, broj staništa nije baš veleki i nalazi se na mnogim ." Crvenim popisima - listama"

OPIS GLJIVE

ŠEŠIR/klobuk -- velikih dimenzija od 10 - 15 /25/ cm, Sjajno bele kožice, koja se lako ljušti, masivan je i tvrd. Na površini ima ostatke univerzalne ovojnice koje su nešto više krem-sive krpice, nego što bi ih našli kao piramidalne.Veoma često sa ruba- ivice šešira vise delovi ovojnice u krpicama.Rub šešira nije narebran već je tup i ravan.
Lamele - listići su beli, gusti, udaraju pravo do drške- stručka,a neretko ima i lamelula.Oštrica listića je pahuljasto bela a zrelošću gljive dobija krem dašak.

DRŠKA -STRUČAK gljive je veliki, ravan, dugačak i do 18 cm, a debljine od 2 - 3 cm.Celom dužinom drška je pokrivena pahuljastim fragmetima ovojnice, a završava se kolčasto u volvi koja se u najvećem broju slučajeva teško izvadi s gljivom.Takva volva se fragmentira, raspada i ostaje u zemlji.Visoko pod šeširom nqa stručku je nestalini, lako otpadajući prsten.Veoma često kako gljiva raste on otpadne i jedva da ostane trag od njega.

Meso gljive je belo, mirisa na zemlju, neki kažu na rotkvu, no to je već individualna stvar.

JESTIVOST : neki autori navode da je jestiva nakon termičke obrade, no ako je već utvrdjeno da sadrži toxine ibotensku kiselinu i muscimol, onda je svaka dalja priča o konzumaciji neprimerena.Gljiva izaziva simptome muskarinskog i panterinskog sindroma sa svim manifestacijama istih , jednako kao i Amanita muscaria i Amanita pantherina.

Za Srbiju raspolažem podacima da je zabeležena u Beogradu na dva staništa / Siniša Radić i Dušan Dimitrijević / u Kragujevcu po parkovima/ Nebojša Lukić / i na Rudnik planini,Navode se još njeni nalazi na izložbi gljiva u Banji Koviljači, a najjužnije u Nišu / 2 nalaza u gradu - Park pred Gradske kuće i park Doma učenika u Panteleju/ a najnoviji nalaz je iz Bele Palanke 02.06.2019.selo Glogovac, leg- Miodrag Milojević.To bi za R,Srbiju bili podaci kojima raspolaže pisac ovih redova.

BIBLIOGRAFIJA

- Lukić Nebojša, Rod Amanita u Srbiji, Kragujevac, 2013.
- Vukojević J.Hadžić I. Atlas gljiva,Biološki fakultet Beograd, 2013.
- Geoffrey Kibby, (2012) Genus Amanita in Great Britain
- Lukić N.THE DISTRIBUTION AND DIVERSITY OF Amanita GENUS
IN CENTRAL SERBIA

Fotografije - Miodrag Milojević, i grčki izvor George Mantikas, Fotografija iz Prirodnjačkog muzeja Beograd

Mole se članovi foruma iz Srbije da podatke o novim nalazima ove vrsta javlju na lični chat, ili na stranicu Mikološkog društva Naissus

Amanita strobiliformis - Grcka.jpg
Amanita strobiliformis - MDS,Beograd.jpg
Amanita strobiliformis Nis.jpg
Amanita strobiliformis nis 2.jpg


Odgovori