Kedar-Cedrus

Drveće, razno bilje i gljive simbionti, paraziti, saprofiti

Moderatori/ce: SeLeNa,Marko,kuki

Avatar
Dule
Administrator
Postovi: 153
Pridružen/a: 14 prosinac 2018, 08:45
Lokacija: Beograd
Ima zahvala: 215 puta
 pohvaljen: 351 put

08 siječanj 2019, 20:20

IMG_20170101_123447.jpg
Kedrov šumarak
Parkovi naših gradova su puni zasada kedrova koji jako lepo napreduju u ovim našim klimatskim uslovima.Naravno većina ljudi na četinare gleda kao da su jelke jer su za većinu nas jelke simboli zimzelenih stabala.Tako ga ni ja nisam razlikovao do skora. Dok nisam uronio u svet gljiva.
Srećnik sam jer u okolini Beograda ima puno kedrovih šumaraka.Sve to ne bi bilo toliko zanimljivo da kedar nije omiljeno stanište gljiva.Dugačak je spisak vrsta kojima prija kedar kao partner. Nepravedno bi bilo da bilo koju izdvojim.Mogu vam samo reći da iako nisam posebnu pažnju posvetio toj temi nije moglo da ostane nezapaženo da je stotine vrsta zastupljeno u u kedrovoj sastojbini u mom gaju. Još je bitnije da te gljive plode u ogronom broju kada su im uslovi pogodni. Nisam dovoljno stručan da to sam istražim ali je činjenica da mikorizu sa kedrom treba podrobnije ispitati u budućnosti.Osim toga neverovatan je osećaj posedeti u kedrovom šumarku.Smiruje dušu-spušta pritisak.
Zato gljivari moji dragi obećavam da ću početi da da beležim vrste iz kedra ali već ovako ad-hok mogu nabrojati tridesetak. Posebno je lepa Geopora sumneriana koja je i nosilac mikorize sa kedrom i verovatno je došla u naše predele sa sadnicama kedra i ulepšala mi svako proleće.
Dotle pozdrav od DDG.

IMG_20180312_095049.jpg
Geopora sumneriana
IMG_20180417_092604.jpg
Kedrov šumarak


Avatar
SeLeNa
Administrator
Postovi: 121
Pridružen/a: 26 prosinac 2018, 15:07
Lokacija: Planina Kukavica, Srbija
Ima zahvala: 354 puta
 pohvaljen: 177 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 14:58

Baš si pravi srećnik sa tim kedrovim šumarcima i još više sa svim tim gljivama koje tu rastu! Jedva čekam priliku da dođem tebi u posetu pa da me odvedeš tamo da bar na kratko osetim tu magiju! :)
I slike su ti super! :thankyou: A kedrova krunašicu ću samo da sanjam, koliko je lepa i pošto kod nas nema kedrova u blizini (bar ja ne znam za njh)!

A evo i zanimljivosti o kedru koje sam našla po internetu:

"Zbog lepote i izrazite dekorativnosti u toku cele godine, zbog kedrovog oraha i ulja koji se dobija od njega, zbog prelepog stabla, zbog smole, zbog četine, čak i zbog orahove ljuske koja se obilato koristi u narodnoj medicini, kedar nadaleko je poznat. Veoma su poznata i lekovita svojstva kedrovih četina. One u sebi sadrže veliki broj biološko aktivnih supstanci koje stimulišu i leče organizam. Četine kedra su bogate askorbinskom kiselinom (vitaminom C) i karotinom.

Svi delovi kedra - četina, smola, drvenasta vlakna - imaju veliku količinu fitoncida. Samo u toku 24 časa, hektar šume može da izdvoji 30 kg letećih organizama koji imaju veliko baktericidno dejstvo. Po mišljenju istraživača, ta količina fitoncida je dovoljna da u velikom gradu obezvredi sve štetne mikrobe.

Bobičasti plodovi i biljke koje rastu u kedrovoj šumi, bogatije su vitaminima i provitaminima nego one koje rastu u drugim šumama. To se objašnjava time, što fitoncidi aktivno pomažu razvoj vitamina i ostalih biološko aktivnih materija u biljkama i plodovima. Ruski naučnik B. P. Tokin dokazuje da je u kedrovim šumama vazduh praktično sterilan, od 200 - 300 ćelija bakterija po jednom kubnom metru. Međutim, po medicinskim normama, čak je u operacionim salama dozvoljeno na 1 m³ vazduha, 500 - 1000 nepatogenih mikroba. Fitoncidi koje daje kedar sadrže antomikrobna dejstva za bakterije difterije."

"LEGENDA O KEDRU

O kedru postoji jedna prelepa altajska legenda...
...Žitelji Altaja imali su veoma poseban odnos prema kedru. To drvo smatrali su božanskim i čuvali su ga. A kada su se pod njim odmarali, ili noćili, trudili bi se da ga nikako ne povrede. To nimalo nije iznenadujuce. Kedar je drvo koje ih je hranilo, oblačilo, grejalo i pouzdano čuvalo od nepogoda. Kedar - je živo biće...

...Nekada davno, vraćajući se iz lova kroz tihu, kedrovu tajgu, umorni lovac se ispružio ispod starog razgranatog kedra i zaspao. Taj kedar je bio toliko star, da je sav bio u vijugama i izbočinama, prekriven mahovinom, i čvornovatih grana, a na zemlji, ispod krošnje, nalazile su se četine koje su otpadala godinama... Lovac je bio toliko umoran da nije čak ni razvukao šator, niti je spremao hranu. Legao je na predivnu postelju od četina i čvrsto zaspao.

Pre nego što je svanulo, probudi ga nečiji jecaj i tihi razgovor. Lovac se iznenadi, i poče da osluškuje. To je bio razgovor između starog kedra, i još jednog, ali mladog koji je rastao pored njega. Stari kedar je jecao, žaleći se mladom, kako ga je snaga napustila i kako ne može više da se drži.

Mladi kedar ga tobože zapanjeno upita: "Pa, što ne padaš, o tome si mi juče govorio?!". "Da, - odgovori stari kedar, - juče sam se sasvim pripremio da padnem, ali ispod mene je legao da spava umorni čovek. Mogao bih da ga ubijem".

Iznenađenom lovcu kome bi žao starog kedra, ustade, čvrsto zagrli nekada snažno stablo, zahvali mu za gostoprimstvo, i pomeri se u stranu.

Zaljulja se stari kedar i sa uzdahom olakšanja pade na zemlju. Još jednom mu se pokloni lovac i produži dalje...

Od davnih vremena priča se o Drvu Sveta, čije korenje učvršćuje zemlju i umiva se u svetim vodama podzemnog carstva, a čije stablo obavija zmija - simbol spiralnog kretanja energije, dok mu je krošnja usmerena ka Kosmosu...

U najstarijoj nama poznatoj civilizaciji, kod Sumera - to drvo je kedar.

Majka sveta reče Tvorcu: "Iskre Ognja Tvog Duha mogu da pruže spasenje, ali ko će ih sakupiti i omogućiti nam da ih upotrebimo?" Tvorac odgovori: "Drveće i trave će sačuvati iskre moje, ali kad iskre otpadnu, neka Kedar i njegove sestre u toku cele godine čuvaju prijemnike Ognja"...

Kedar, kao Sveto Drvo Života - poštovala je najstarija, najzagonentnija i izgubljena u stolećima civilizacija, koja je dala život celom savremenom svetu - civilizacija Sumera.

Nositelji tajnih sakralnih znanja Sumera, verovali su da je Bog stvorio kedar kao simbol moći, veličine i besmrtnosti koji bi služio kao sakupljač kosmičke energije na Zemlji. I zbog toga je on dobio sveto pravo da ima različita lična imena u zavisnosti od mesta na kom raste i od namene - religiozne, izleciteljske, građevinske, čak je bio smatran za dragocenost i bio je skuplji i od zlata. Sve to potvrđuju glinene tablice stare oko 7000 godina koje su pronađene u arheološkim iskopinama starog sumerskog carstva.

Glava sumerskog panteona, Bog Ea, koji je bio simbol čiste vode bio je i pokrovitelj kedra. Ea je bio izvor nedostižne i skrivene umetnosti i tajnih znanja koje je mogao da podari dostojnom čoveku. A najvažnije što je darovao ljudima - bio je Život. Njemu su pripadali svi plemeniti metali, i njega su smatrali za pokrovitelja kovača, zanatlija, kulture, umetnosti i nauke. Takav je bio i Kedar - pored Ea, i on je označavao lepotu (voda je kod Sumera označavala nešto veličanstveno i prelepo), stabilnost, besmrtnost (neki Kedrovi mogu da žive i do 2000 godina), zdravlje (tj. život), snagu, procvat (razvoj kulture, umetnosti i nauke), božanski ponos i veličinu. Potražnja kedra u Starom svetu bila je tako velika, da se u najstarijem "Epu o Gilgamešu", pominje čudovište, koje čuva kedrovu šumu od onostranih nasrtaja. Božansku kedrovu štafetu Sumeri su preneli i na druge narode.

Drveni detalji sarkofaga egipatskog faraona Tutankamona (1356 - 1350 godina p.n.e.), a takođe i mnogobrojni predmeti iz njegove grobnice napravljeni su od kedra.
Iako su ta otkrića stara više od tri hiljade godina, iznenađujuće je da su ostali u odličnom stanju jer nije samo sačuvana struktura napravljena od drveta, nego i suptilni, nežni miris. U Starom Egiptu, kedrova smola bila je jedan od najvažnijih sastojaka balzama za mumificiranje. Zahvaljujući kedrovom ulju, sve do danas su se sačuvali neprocenjiv egipatski papirus.

Feničani su od kedra gradili galije, a i Asirci su ga takođe koristili. Flotu od kedra je izgradio i legendarni biblijski car Solomon, koji je i Jerusalimski Hram i svoj ogromni carski dvorac napravio samo od kedra, a za taj dragoceni materijal je morao da da dvadeset gradova. Drvo gofer, od koga je Noje izgradio svoj kovčeg - u stvari je bio kedar sa Bahreinskih ostrva.

Neminovni atribut posvećivanja careva stare Iranske države, Horasane, bila je čaša kedrove smole. Kod druida, tajanstvenih šumskih, keltskih, paganskih sveštenika - čaša Kedrove smole - Živice, zvala se Čaša Života.

Savremeni biolozi su potvrdili staru misao – kedar ima dušu. To neobično drvo ima isti biološki ritam kao i čovek. Kedar ispoljava svoju aktivnost ne tačno u određenim satima kao drugo drveće, već u zavisnosti od spoljašnjih okolnosti. Na primer, leti kada je oblačno, on se "budi" u 10 sati ujutru, a kada je vedro, "budi se" u zoru; zatim se "odmara" danju od 15h do 16h. Uveče je kedar "aktivan" do 23 časa, a zatim "spava" u toku noci. Zimi se njegov životni ciklus ne prekida kao kod drugog drveća, on je "budan", samo "spava" mnogo duže.

Samo u jednom malom komadiću kedra ima više pozitivne energije, nego u svim uređajima energetike na Zemlji zajedno. Na čovekovom telu nalaze se aktivne tačke koje ciklično menjaju svoju aktivnost (kao da dišu) tako da kedar koriguje i stabilizuje ta kolebanja."

A evo i zanimljivih činjenica iz istraživanja naučnika o drveću i kako ono međusobno komunicira između ostalog i uspomoć micelijuma gljiva.
https://edition.cnn.com/2017/02/07/worl ... index.html
https://en.tiny.ted.com/talks/suzanne_s ... each_other u ovom tekstu u eksperimentu koji je ova naučnica sprovela na drveću sa radioaktivnim izotopima da bi dokazala kako drveće međusono komunicira i pomaže se spominje i kedar i to da je kedar svet za sebe i da uopšte nije reagovao na radijaciju i da ne komunicira sa okruženjem kao ostali živi svet. " I went up to cedar, and I ran the Geiger counter over its leaves, and as I suspected, silence. Cedar was in its own world. It was not connected into the web interlinking birch and fir."
Evo i linka sa Vikipedije: https://sh.wikipedia.org/wiki/Atlaski_kedar "Atlaski kedar je bazifilna i heliofilna vrsta, a dobro podnosi i klimatske ekstreme, pa se smatra najotpornijom vrstom kedra. Raste brzo, relativno je otporan prema štetnim gasovima. Tolerantniji je na sušu i pripeku od većine četinara.
Primena
Kod nas često sreće u parkovima, uzgaja se kao soliter ili u manjim grupama u gradskim sredinama, zbog svoje dekorativnosti, fitoncidnog dejstva i izdržljivosti prema gradskim uslovima sredine. Zbog ovih osobina i lakog razmnožavanja vrlo kvalitetnim semenom lokalne provenijencije treba ga mnogo više primenjivati."
Evo još zanimljivih stvari o kedru: https://www.plantea.com.hr/atlaski-cedar/
Znači jednom rečju kedar je čarobno božanstveno drvo!
Mi smo na svom imanju na planini posadili par komada, a u planu imamo da ih posadimo još. :)


"Biti duhovan znači šaputati drvetu, smejati se sa cvećem, zaljubiti se u zalazak sunca, posavetovati se ponekad sa rekom i moliti se zvezdama na nebu. Jedna ruka svom srcu, druga Zemlji."
https://svetgljivakukavica.blogspot.com/ :berem2:
Avatar
kuki
Administrator
Postovi: 186
Pridružen/a: 13 prosinac 2018, 20:08
Lokacija: Niš, Srbija
Ima zahvala: 202 puta
 pohvaljen: 259 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 16:18

Vrlo lepa priča o kedru, sa svim tim dodatnim podacima


Avatar
SeLeNa
Administrator
Postovi: 121
Pridružen/a: 26 prosinac 2018, 15:07
Lokacija: Planina Kukavica, Srbija
Ima zahvala: 354 puta
 pohvaljen: 177 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 17:07

Drago mi je da ti se sviđa @kuki :D Meni se sve to dopalo pa sam rešila da to podelim sa drugima. :)


"Biti duhovan znači šaputati drvetu, smejati se sa cvećem, zaljubiti se u zalazak sunca, posavetovati se ponekad sa rekom i moliti se zvezdama na nebu. Jedna ruka svom srcu, druga Zemlji."
https://svetgljivakukavica.blogspot.com/ :berem2:
Avatar
Gorjan
Postovi: 58
Pridružen/a: 16 prosinac 2018, 23:53
Ima zahvala: 116 puta
 pohvaljen: 86 puta

09 siječanj 2019, 22:45

Dule (i ostali) imam jedno pitanje. Ima li ikakve veze o kojoj se vrsti kedra radi? Pitam iz razloga što se na teritoriji Srbije, po parkovima i prigradskim zasadima mogu sresti tri vrste: Atlaski kedar, Libanski kedar i Himalajski kedar. Menja li to stvari u smislu - koje će gljive rasti, da li neke možda neće rasti pod svim vrstama, hoće li nekih biti više pod određenom vrstom?
Zadnja izmjena: Gorjan, dana/u 09 siječanj 2019, 23:53, ukupno mijenjano 1 put.


Avatar
SeLeNa
Administrator
Postovi: 121
Pridružen/a: 26 prosinac 2018, 15:07
Lokacija: Planina Kukavica, Srbija
Ima zahvala: 354 puta
 pohvaljen: 177 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 23:08

Hm... Jako zanimljivo pitanje. I mene zanima isto. A i koje sve vrste gljiva mogu rasti pod kedrovima uopšte?
Da li ima veze i to da li je neka određena gljiva već povezana sa sadnicom i tako dospela na teren ili je stupila u kontakt sa sadnicom na određenom mestu gde je posađena? :think:


"Biti duhovan znači šaputati drvetu, smejati se sa cvećem, zaljubiti se u zalazak sunca, posavetovati se ponekad sa rekom i moliti se zvezdama na nebu. Jedna ruka svom srcu, druga Zemlji."
https://svetgljivakukavica.blogspot.com/ :berem2:
Avatar
Dule
Administrator
Postovi: 153
Pridružen/a: 14 prosinac 2018, 08:45
Lokacija: Beograd
Ima zahvala: 215 puta
 pohvaljen: 351 put

09 siječanj 2019, 23:11

Mislim da ima sve tri vrste po parkovima i šumama oko Beograda. Nisam još istraživao ali su prebogati gljivama što ćeš se i sam uveriti


Avatar
kuki
Administrator
Postovi: 186
Pridružen/a: 13 prosinac 2018, 20:08
Lokacija: Niš, Srbija
Ima zahvala: 202 puta
 pohvaljen: 259 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 23:14

Kedar, Gorane NIJE ariš - Larix decidua, ....


Avatar
Dule
Administrator
Postovi: 153
Pridružen/a: 14 prosinac 2018, 08:45
Lokacija: Beograd
Ima zahvala: 215 puta
 pohvaljen: 351 put

09 siječanj 2019, 23:16

Geopora je sasvim sigurno došla sa sadnicama. Xerocomellus chrysenteron je lud za njim.Jako puno Saprofita voli kedrovu stelju. Krenuću da ih popisujem polako.Tu su recimo i Dva Agaricusa.I bohusii i augustus


Avatar
SeLeNa
Administrator
Postovi: 121
Pridružen/a: 26 prosinac 2018, 15:07
Lokacija: Planina Kukavica, Srbija
Ima zahvala: 354 puta
 pohvaljen: 177 puta
Kontakt:

09 siječanj 2019, 23:21

Dule je napisao/la:
09 siječanj 2019, 23:16
Geopora je sasvim sigurno došla sa sadnicama. Xerocomellus chrysenteron je lud za njim.Jako puno Saprofita voli kedrovu stelju. Krenuću da ih popisujem polako.
To bi bilo super! Znači, dobro ispitaj kedrove i napravi popis! Baś me zanima i to da li je istina da na kedru nema parazita gljiva!
Ne znam da li je to na našim prostorima neko uradio. :think:


"Biti duhovan znači šaputati drvetu, smejati se sa cvećem, zaljubiti se u zalazak sunca, posavetovati se ponekad sa rekom i moliti se zvezdama na nebu. Jedna ruka svom srcu, druga Zemlji."
https://svetgljivakukavica.blogspot.com/ :berem2:
Odgovori